pomenuti našeg današnjeg sagovornika jednostavno je nemoguće.
Odlikovala ga je visina i sjajna igra glavom, ali je uprkos visini
posedovao i odličnu tehniku, pa je ovaj beskompromisni strelac pogađao
protivničke mreže jednako uspešno i glavom i nogom. Zvezda, Hajduk,
Dinamo, Roma, Rijeka, Sloboda…skoro da nije bilo iole bitnije ekipe
kojoj nije dao gol ili dva. Naš današnji sagovornik je Vladislav Đukić,
koji je od 1988. do 1992. u 67 takmičarskih nastupa za Partizan
(prvenstvo, kup, Evropa) postigao 24 gola.
Crno-bela nostalgija: – Vladislave, da otvorimo ovaj intervju jednim neuobičajenim pitanjem.
Jedna od prvih asocijacija na Vas je „avion“ kojim ste proslavljali
svoje golove u dresu Partizana. Zašto baš na taj način ili jednostavno
nemate objašnjenja, možda je to spontano u naletu emocija izlazilo iz
Vas?
Vladislav Đukić: – Sigurno to nije bilo unapred smišljeno radovanje već želja da se to radovanje uradi nekako drugačije od drugih igrača.
Crno-bela nostalgija: – Prvoligašku afirmaciju i ime ste stekli u dresu Prištine u sezoni
1986/87, a pre toga ste igrali za Napredak, da biste početkom 1988.
prešli u Partizan. Upoznajte mlađe navijače Partizana sa Vašim
fudbalskim počecima i gde ste sve trenirali i igrali pre dolaska na
prvoligašku scenu?
Vladislav Đukić: – Fudbal sam počeo da igram u Vrnjačkoj banji, a zatim su sledili kraljevačka Sloga , Napredak iz Kruševca, pa Priština i na kraju dolazak u Partizan.
: Veličković, Petaković, Bogdan Pantelić, Srećko Petković, Ivan
Ivanović, Vlada Milosavljević, Đorđe Gerum, Mića Duvančić, Milovan
Đorić, Fahrudin Jusufi, Miloš Milutinović, Jovica Škoro …
dresu Prištine pokazali svoj golgeterski potencijal. Recite nam nešto o
tom periodu, o prvim utiscima sa prvoligaških terena, o sjajnom
golgeterskom tandemu Đukić – Batrović?
punom stadionu. Sa Zoranom Batrovićem me veže veliko drugarstvo a po mom
mišljenju bili smo najbolji tandem u Prvoj ligi u tom periodu.
rezultat koji je Priština te godine ostvarila – opstanak u ligi i plasman
u polufinale kupa Jugoslavije. Iako su me tražili gotovo svi klubovi tadašnje Prve lige odlučio sam se za Partizan.
polusezoni (proleće 1987/88) rešetali ste mreže rivala. Davali ste
golove C.zvezdi, Rijeci, Slobodi tri gola u pobedi od 5-2… Bio je to
atomski fudbal ali titula je izmakla za jedan bod. Šta Vam je ostalo
najupečatljivije iz te polusezone?
je to vreme velikih sukoba u upravi koje se prenosilo i na
ekipu. Međutim, kvalitet igrača je bio neverovatan, rad trenera gotovo
savršen a podrška publike fascinantna uz navijanje koje je davalo dodatnu
snagu. Ušli smo bili u takvu formu da se nismo nikoga plašili . Bili smo
puni samopouzdanja i fizički spremni i za nas nije bilo protivnika koji je
mogao da nas pobedi u tadašnjoj ligi. Da su Zečević i Jusufi bili u
normalnim odnosima bili bismo sigurno prvaci Evrope.
kao tim. „Overili“ ste svojim golovima te 1988/89 i zagrebački Dinamo,
splitski Hajduk, opet ste dali gol Zvezdi i doprineli da je eliminišemo
iz Kupa Jugoslavije i kasnije ga osvojimo. Ipak, slažete li se da je
Vaša najbolja partija u dresu Partizana ona protiv Rome, kada ste dali
dva gola rimskoj „vučici“?
postigli jedan gol. Da li žalite što nije bilo više nastupa u plavom
dresu?
Jedan ste od retkih Partizanovih igrača koji je u to doba dogurao do
Serije A. Šta biste nam izdvojili kao najzanimljivije iz tog perioda
provedenog u Italiji?
crno-belom dresu. Karijeru završavate 1993. u Napretku. Da li je na kraj
karijere uticalo zasićenje ili povrede, imali ste tek 31 godinu?
Milutinovića i to je možda najsrećniji period u mom fudbalskom životu.
Ali kako u životu sve što je lepo kratko traje, tako se neki
pametnjaković setio da promeni Miloša i dovede Osima …
Radničkom. Da li imate ambicija i želje da se opet vratite na veliku
scenu i šta mislite o poziciji trenera u srpskom fudbalu?
Partizanovim fudbalerima nekoga ko po stilu igre podseća na Vas? Možda
Aleksandar Mitrović?
intervju i tako nas podsetili na neko pređašnje vreme vezano za
Partizan. Želimo Vam puno sreće i uspeha i na ličnom i na profesionalnom
planu!