Najnovije
Intervju

Intervju: Vladislav Đukić, 29.05.2013.

Pričati o Partizanovoj ekipi krajem osamdesetih godina prošlog veka a ne
pomenuti našeg današnjeg sagovornika jednostavno je nemoguće.
Odlikovala ga je visina i sjajna igra glavom, ali je uprkos visini
posedovao i odličnu tehniku, pa je ovaj beskompromisni strelac pogađao
protivničke mreže jednako uspešno i glavom i nogom. Zvezda, Hajduk,
Dinamo, Roma, Rijeka, Sloboda…skoro da nije bilo iole bitnije ekipe
kojoj nije dao gol ili dva. Naš današnji sagovornik je Vladislav Đukić,
koji je od 1988. do 1992. u 67 takmičarskih nastupa za Partizan
(prvenstvo, kup, Evropa) postigao 24 gola.

Crno-bela nostalgija:  – Vladislave, da otvorimo ovaj intervju jednim neuobičajenim pitanjem.
Jedna od prvih asocijacija na Vas je „avion“ kojim ste proslavljali
svoje golove u dresu Partizana. Zašto baš na taj način ili jednostavno
nemate objašnjenja, možda je to spontano u naletu emocija izlazilo iz
Vas?

Vladislav Đukić: –  Sigurno to nije bilo unapred smišljeno radovanje već želja da se to radovanje uradi nekako drugačije od drugih igrača.

 Crno-bela nostalgija: – Prvoligašku afirmaciju i ime ste stekli u dresu Prištine u sezoni
1986/87, a pre toga ste igrali za Napredak, da biste početkom 1988.
prešli u Partizan. Upoznajte mlađe navijače Partizana sa Vašim
fudbalskim počecima i gde ste sve trenirali i igrali pre dolaska na
prvoligašku scenu?

 Vladislav Đukić: – Fudbal sam počeo da igram u Vrnjačkoj banji, a zatim su sledili kraljevačka Sloga , Napredak iz Kruševca, pa Priština i na kraju dolazak u Partizan.

Vladislav Đukić kao fudbaler Prištine
 Crno-bela nostalgija: – Koje trenere biste izdvojili iz tog perioda, ko je najviše uticao na Vaše formiranje kao fudbalera?
 Vladislav Đukić: – Imao sam sreću da sam imao dobre trenere ali i dobre ličnosti kao sto su
: Veličković, Petaković, Bogdan Pantelić, Srećko Petković, Ivan
Ivanović, Vlada Milosavljević, Đorđe Gerum, Mića Duvančić, Milovan
Đorić, Fahrudin Jusufi, Miloš Milutinović, Jovica Škoro …
 Crno-bela nostalgija: – Tadašnja jugoslovenska fudbalska javnost je za Vas saznala kada ste u
dresu Prištine pokazali svoj golgeterski potencijal. Recite nam nešto o
tom periodu, o prvim utiscima sa prvoligaških terena, o sjajnom
golgeterskom tandemu Đukić – Batrović?
 Vladislav Đukić: – Vreme provedeno u Prištini je nezaboravno, igrali smo dobar fudbal na uvek
punom stadionu. Sa Zoranom Batrovićem me veže veliko drugarstvo a po mom
mišljenju bili smo najbolji tandem u Prvoj ligi u tom periodu.
 Crno-bela nostalgija: – Početkom 1988. godine dolazite u Partizan, zajedno sa Zoranom Batrovićem. Šta je najviše uticalo da dođete baš u Partizan? 
Vladislav Đukić: – Te godine sam u Prištini igrao dobro ali je na ponudu Partizana uticao
rezultat koji je Priština te godine ostvarila – opstanak u ligi i plasman
u polufinale kupa Jugoslavije. Iako su me tražili gotovo svi klubovi tadašnje Prve lige odlučio sam se za Partizan.
 Crno-bela nostalgija: – Nije Vam trebalo puno vremena za adaptaciju u velikom klubu – već u toj
polusezoni (proleće 1987/88) rešetali ste mreže rivala. Davali ste
golove C.zvezdi, Rijeci, Slobodi tri gola u pobedi od 5-2… Bio je to
atomski fudbal ali titula je izmakla za jedan bod. Šta Vam je ostalo
najupečatljivije iz te polusezone? 
 Vladislav Đukić: – Teško da se taj period može opisati u dve rečenice . Ali u najkraćem – bilo
je to vreme velikih sukoba u upravi koje se prenosilo i na
ekipu. Međutim, kvalitet igrača je bio neverovatan, rad trenera gotovo
savršen a podrška publike fascinantna uz navijanje koje je davalo dodatnu
snagu. Ušli smo bili u takvu formu da se nismo nikoga plašili . Bili smo
puni samopouzdanja i fizički spremni i za nas nije bilo protivnika koji je
mogao da nas pobedi u tadašnjoj ligi. Da su Zečević i Jusufi bili u
normalnim odnosima bili bismo sigurno prvaci Evrope.
Vladislav Đukić proslavlja jedan od golova, levo je Vokri
Crno-bela nostalgija: – Krenuli ste silovito i u narednoj sezoni, i Vi kao golgeter i Partizan
kao tim. „Overili“ ste svojim golovima te 1988/89 i zagrebački Dinamo,
splitski Hajduk, opet ste dali gol Zvezdi i doprineli da je eliminišemo
iz Kupa Jugoslavije i kasnije ga osvojimo. Ipak, slažete li se da je
Vaša najbolja partija u dresu Partizana ona protiv Rome, kada ste dali
dva gola rimskoj „vučici“? 
 Vladislav Đukić: – Mislim da je tu utakmicu dobro odigrao ceo tim a uz navijanje kakvo je bilo na toj utakmici nemoguće je igrati slabo.
 Crno-bela nostalgija: – Sa Zoranom Batrovićem ste predstavljali ubitačan tandem. S kim ste se još, od Partizanovih igrača, sjajno slagali na terenu?
 Vladislav Đukić: – Pored Batrovića, izuzetno sam cenio Radanovića, Brnovića, Sredojevića, Kataneca, Vokrija, Vučićevića, Župića, Šćepovića, Bajovića, Omerovića, Smajića, Spasića …
Crno-bela nostalgija: – Došli ste i do dresa reprezentacije Jugoslavije, odigrali dve utakmice i
postigli jedan gol. Da li žalite što nije bilo više nastupa u plavom
dresu?
Vladislav Đukić: – Ko je bio selektor dobro je da sam i toliko odigrao…
Đukić u prodoru pored odbrane zagrebačkog Dinama
Crno-bela nostalgija: –  Posle Partizana, putevi karijere su Vas odveli u italijansku Ćezenu.
Jedan ste od retkih Partizanovih igrača koji je u to doba dogurao do
Serije A. Šta biste nam izdvojili kao najzanimljivije iz tog perioda
provedenog u Italiji? 
Vladislav Đukić: – Izdvojio bih opstanak u ligi, zatim i to da sam bio dobro primljen od strane navijača, ne baš dobar odnos sa nekim glavnim igračima, dok trenera baš i nisam cenio. 

Crno-bela nostalgija: – U jesen 1990. vraćate se u Partizan i ostajete još godinu i po dana u
crno-belom dresu. Karijeru završavate 1993. u Napretku. Da li je na kraj
karijere uticalo zasićenje ili povrede, imali ste tek 31 godinu?
Vladislav Đukić: – U Partizan se vraćam na poziv divnog trenera i čoveka Miloša
Milutinovića
i to je možda najsrećniji period u mom fudbalskom životu.
Ali kako u životu sve što je lepo kratko traje, tako se neki
pametnjaković setio da promeni Miloša i dovede Osima
Crno-bela nostalgija: – Posle karijere bavili ste se trenerskim poslom u Napretku i niškom
Radničkom.
Da li imate ambicija i želje da se opet vratite na veliku
scenu i šta mislite o poziciji trenera u srpskom fudbalu? 
Vladislav Đukić: – Ko ima podršku nekog političara ili menadžera taj će biti trener. Nisu mi u dva navrata dali da upišem Pro-licencu a bez nje ne mogu da sedim na klupi ekipa iz saveznog ranga.
 Crno-bela nostalgija: – Šta mislite o današnjem Partizanu i prepoznajete li među sadašnjim
Partizanovim fudbalerima nekoga ko po stilu igre podseća na Vas? Možda
Aleksandar Mitrović?
 Vladislav Đukić: – Partizan je u ovom trenutku naš najbolji klub, što je dokazao u derbiju. Mitrović je dobar igrač i sigurno će biti mnogo bolji od mene.
 Crno-bela nostalgija: – Da li ste u kontaktu sa nekadašnjim saigračima iz Partizana, da li često imate prilike da se sretnete?
 Vladislav Đukić: – Često se čujem ali se ređe viđam sa bivšim saigračima.
 Crno-bela nostalgija: – Hvala Vam puno što ste izašli u susret, odazvali se na poziv za ovaj
intervju i tako nas podsetili na neko pređašnje vreme vezano za
Partizan. Želimo Vam puno sreće i uspeha i na ličnom i na profesionalnom
planu!
 Vladislav Đukić: – Pozdrav svim navijacima Partizana!
 Gol Vladislava Đukića Crvenoj zvezdi, na 82. derbiju (0:56): 

 * Intervju priredio Aleksandar Pavlović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *