Petar Borota je rođen 1952. godine. Karijeru je počeo u OFK Beogradu u kojem je nastupao punih šest godina za prvi tim, sve do 1976. kada prelazi u Partizan. Čak i kada je branio za OFK Beograd, bio je od velike pomoći Partizanu. Naime, u poslednjem kolu prvenstva 1975/76, upravo je Borota svojim odbranama najviše doprineo da njegov OFK ostane neporažen na Karaburmi protiv Hajduka, i tako otvori Partizanu put ka tituli prvaka pobedom u Ljubljani. Član Partizana je postao 1976/77 kada je trener „crno-belih“ bio Ante Mladinić. Bio je nezamenljiv na golu u sezoni 1977/78 u kojoj je na 34 utakmice primio samo 19 golova, što je bio i ostao apsolutni rekord jugoslovenske lige! Partizan je te sezone bio prava šampionska mašina a Petar Borota deo bez kojeg se mašina nije mogla zamisliti i opšti ljubimac navijača.
Borota je bio poseban u svakom pogledu – kao golman, osim što je bio veoma kvalitetan, veoma često je umeo da izađe i van 16 metara i da interveniše. Ali osim osobenog golmanskog stila i kvaliteta, odlikovala ga je ekscentričnost. Petar Borota je bio tako različit od ostalih, samo svoj. Prvi je počeo da nosi bermude i uveo taj stil odevanja među ovdašnje golmane. Pamti se i njegova afro-frizura, ili „mini-val“ koji je uradio po ugledu na slavnog Kevina Kigena, kako je kasnije priznao u jednom intervjuu. Sudbina golmana je takva da ih ljudi ne pamte po sjajnim odbranama, već po kiksevima. Prvi takav kiks, koji je kasnije odredio sudbinu Petra Borote u Partizanu, bio je u revanš utakmici Kupa šampiona protiv Dinama iz Drezdena, u jesen 1978. Partizan je imao 2-0 iz prvog meča, a onda je Borota spustio loptu na peterac, ne primetivši nemačkog igrača koji je ostao u gol-autu, koji je prišao s leđa i ubacio loptu u prazan gol. Nemci daju još jedan gol i prolaze dalje na penale. Samo par meseci kasnije, Borota čini istu grešku u derbiju protiv C. zvezde.
Njegova karijera u Partizanu se bližila kraju, i uskoro je otišao u Chelsea, koji tada nije bio krem engleskog fudbala, što nije smetalo Boroti da postane standardni golman „plavaca“. Stigao je i da brani u Južnoafričkoj republici za vreme najžešćeg aparthejda, a kasnije i u Portugaliji – Boavista, Portimonense, Porto…
Petar Borota je branio na 4 utakmice za reprezentaciju Jugoslavije, od kojih je najpoznatija ona u Bukureštu, kada je Jugoslavija savladala Rumuniju sa 6-4, a Borota, na sebi svojstven način, primio gol sa 40 metara u prvom minutu. Privatno, bavio se slikarstvom a put ga je odveo u Đenovu, gde je proveo poslednje godine svog života. Petar Borota je umro 12. februara 2010. godine u Đenovi, sahranjen je u Beogradu i tako je zauvek otišao u legendu, čiji je deo postao još za života.
Statistika Petra Borote, preuzeta sa www.partizan.rs:
Petar Borota i Radmilo Ivančević
