Zimske čarolije iz 1967.

  Ako ste se, makar i rekreativno, bavili fudbalom, onda ćete se sigurno složiti da je jedno od najvećih uživanja u fudbalu – igrati ga po kiši ili snegu. Zvuči paradoksalno, ali je tako. Raskvašen ili snegom pokriven teren daje posebnu draž samoj igri. Ne znate kako i gde će se lopta odbiti, startovi na loptu su uslovljeni težinom terena, pa se akcije često završavaju na sasvim suprotan način od onoga kako ste zamislili.

  Danas smo svedoci da kruta organizaciona pravila ubijaju draž fudbalske igre. Sve je u današnjem fudbalu spakovano u stroga pravila i norme, pa je i obična kiša veoma često razlog da se utakmica odloži zbog „terena koji nije pogodan za igru“.

  A nekada nije bilo tako. „Crno-bela nostalgija“ vam donosi slike sa utakmice 15. kola Prve savezne lige u sezoni 1967/68. Partizan je tog 10. decembra dočekao zrenjaninski Proleter, ekipu iz sredine tabele, i pobedio sa 5-2. Rezultat dovoljno govori kakva se utakmica igrala tog snežnog popodneva na Topčiderskom brdu. Danas, sa ovakvom debljinom snega na terenu, utakmica ne bi ni bila igrana.

  Partizan je, prema izveštaju „Politike“, nastupio u sastavu: Ćurković – Radaković, Damjanović – Vukelić, Paunović, Mihajlović – Bajić, Ljuan Prekazi (Miodrag Petrović), Hasanagić, Hošić, Pirmajer.
 
  Ekipa Proletera je nastupila sa sledećim igračima: Vukadinović (Babić) – Bajac (Kanački), Drašković – Rus, Seleš, Kovrlija – Mićić, Dolezar, Bjeković, Lambi, Rašić.

  Dakle, u timu iz Zrenjanina bio je mladi Bjeković, koji će godinu i po dana kasnije, u leto 1969. kao zvezda prelaznog roka, pojačati Partizan.

  Već do poluvremena, Partizan je vodio 3-1, a do kraja su pala još tri gola na obe strane, pa su „crno-beli“ slavili sa 5-2. Iako na gornjim slikama tribine deluju sablasno prazne, nije bilo tako. Na tadašnjem Stadionu JNA se okupilo između šest i deset hiljada gledalaca, a južna tribina je bila krcata.