Ta četiri dana novembra 1984. godine i danas su nezaboravna za svakog navijača Partizana. Prvo je, u sredu 7. novembra, Partizan potukao londonski QPR sa 4-0 i uprkos svim očekivanjima i porazu od 2-6 u prvoj utakmici, prošao u treće kolo Kupa UEFA, a samo četiri dana kasnije, došao je red na 75. „večiti derbi“. Na krilima trijumfa nad Englezima, iako je u prvenstvu Partizan igrao prilično promenljivo uprkos poziciji u vrhu tabele, Partizan je dočekao uzdrmanog gradskog rivala. Ekipa Crvene zvezde, koja je posrtala u prvenstvu Jugoslavije, u svojim redovima je imala odlične igrače. Godinu dana ranije, komšije su dovele u svoju sredinu sve što se moglo dovesti, a štampa je pompezno pisala o njihovim pojačanjima koja kao da su dovedena „po nacionalnom ključu“ – po jedan igrač iz svake republike. Partizan je taj 75. derbi dočekao sa trenerom Nenadom Bjekovićem na klupi, dok je ekipu Zvezde vodio sada već pokojni Gojko Zec.
Za Partizan su nastupili: Omerović, Marjanović, Rojević, Ješić, Kaličanin, Radanović, Smajić, Živković (Vučićević), Mance (Varga), Dimitrijević i Klinčarski.
Zvezdine boje su branili Ivković, B. Đurovski, Krivokapić, Banković, Elsner, Šugar, Šestić, Janković (Janjanin), M. Đurovski, Mrkela (Bandović) i Halilović.
Stadion JNA je, kao i obično, bio krcat, a prava eksplozija oduševljenja među Partizanovim navijačima usledila je u 40. minutu kada je posle dopadljive akcije i centaršuta Klinčarskog sa leve strane, Dragan Mance na čudesan način zahvatio glavom loptu koja je, čini se, već prolazila njemu iza leđa. Poslao je Ivkovića u jednu a loptu u drugu stranu i to je bilo 1-0 za Partizan!
Nastavio je Partizan s napadima, i u drugom poluvremenu. Mancea je zamenio sveži i odmorni Zvonko Varga, koji nije igrao protiv QPR, a među najzapaženijima je opet bio Zvonko Živković, koji je samo nekoliko dana pre okršaja sa londonskim klubom došao sa odsluženja vojnog roka. Upravo posle jedne sjajne finte Zvonka Živkovića a zatim i njegovog šuta ka golu Crvene zvezde, Tomislav Ivković odbija loptu a Zvonko Varga natrčava i duplira Partizanovu prednost: 2-0, 71. minut!
Do kraja utakmice, sve što su naše crveno-bele komšije uradile, bilo je smanjenje Partizanove prednosti na 2-1 u 75. minutu, i to golom Milka Đurovskog, koji je godinu i po dana kasnije došao u Partizan!
Ova pobeda Partizana bila je značajna iz više razloga – bio je to drugi veliki trijumf u četiri dana, zatim, pobeđen je najveći rival, a kao posebna poslastica, ovom pobedom je Partizan posle tog 12. kola u sezoni 1984/85 poslao Crvenu zvezdu (tada aktuelnog šampiona) na poslednje, 18. mesto na tabeli! Naslovna strana časopisa „Tempo“ govori sama za sebe…
U drugom delu sezone, usledilo je, gle čuda, „čuveno“ proleće naših komšija, ali ne dovoljno lepo po njih, tako da je na kraju Partizan ipak završio kao treći na tabeli, ispred Crvene zvezde. Šampionsku titulu je osvojilo Sarajevo. Ovaj 75. derbi ostao je upamćen kao jedna od najslađih pobeda Partizana nad najvećim rivalom.
Леки
Јел беше и у сезони 1980-81 смо их послали на дно на полусезони, али тад су успели да освоје титулу, и од тада кукају за то њихово пролеће.
cbnostalgija
Ne, ne, nikako ih nismo tada poslali na dno tabele, "samo" smo ih pobedili 3-1 na kraju polusezone, što je bila senzacija jer su bili bolje plasirani.