Velibor Vasović, slavni Partizanov igrač iz generacije „Partizanovih beba“, rođen je 1939. godine u Požarevcu, u siromašnoj porodici sa devetoro dece. Kao dečak se preselio u Beograd, fudbal počeo da igra u malom klubu po imenu Novi Beograd, ali je ubrzo primećen od strane Partizana i prešao je u redove „crno-belih“.
Za prvi tim Partizana debitovao je u sezoni 1958/59 i kao standardni centarhalf u narednih pet sezona osvojio je tri uzastopne titule prvaka (1960/61, 1961/62 i 1962/63). Važio je za pouzdanog, snažnog i beskompromisnog odbrambenog igrača. U leto 1963, suprotno svim očekivanjima, Vasović (koji je inače smatran za svojeglavu i tvrdoglavu ličnost) prelazi u Crvenu zvezdu. Kako je sam rekao u jednom od intervjua – zbog novca. Taj prelazak izazvao je pravu buru na Topčiderskom brdu. Partizan ne posmatra mirno situaciju, pa već u zimskoj pauzi član uprave Partizana, general Radaković, uz pomoć novčanih argumenata ubeđuje Vasovića i on se vraća u Partizan. Taj slučaj je izazvao velike podele u samoj ekipi Partizana. Ipak, Vasović ostaje u Partizanu i u naredne dve godine osvaja još jednu titulu sa „crno-belima“, a zatim učestvuje u pohodu na finale Kupa evropskih šampiona, u sezoni 1965/66.
Ta utakmica u finalu, protiv madridskog Reala, kao da je paradigma Vasovićeve karijere, koja je bila prožeta kontroverzama. Naime, Vasović je postigao prvi gol za Partizan, a zatim bio direktan krivac za izjednačenje Reala, jer nije rušio Amansia iako je za to imao i vremena i prilike. Na kraju, Real pobeđuje 2-1 i uzima trofej evropskog prvaka.
Na kraju te sezone, Vasović odlazi u Holandiju i postaje član slavnog Ajaksa (Ajax) s kojim 1971. godine, kao kapiten, osvaja ono što nije uspeo s Partizanom – titulu evropskog prvaka. Dugo je bio jedini domaći igrač sa trofejom Kupa šampiona.
Velibor Vasović je bio reprezentativac Jugoslavije, za koju je odigrao 32 utakmice i postigao 2 gola.
Po završetku karijere počeo je da se bavi trenerskim poslom. Trenirao je zrenjaninski Proleter, a u decembru 1971. postaje trener Partizana, u kojem ostaje skoro dve godine, do novembra 1973. Nije imao preteranog uspeha s Partizanom, peto mesto 1971/72 i četvrto mesto 1972/73. Sa navršene 32 godine života, postao je najmlađi trener koji je seo na klupu Partizana!
Posle Partizana, trenirao je francuske klubove Angers i PSG, egipatski Zamalek, a u leto 1986. je postao trener Crvene zvezde, u kojoj je boravio naredne dve godine. Upravo tada, odricao je svaku vezu s Partizanom, izričito se izjašnjavajući kao veliki navijač Zvezde.
Velibor Vasović je završio pravni fakultet i bavio se pored trenerskog posla i advokaturom. Umro je 2002. godine u Beogradu. Ni danas, navijači Partizana ne mogu da se slože oko njega – za neke je legenda, za druge izdajnik. U svakom slučaju, ne može se preći preko činjenice da je Vasović bio jedan od najvećih igrača Partizana u njegovoj istoriji.
Statistika Velibora Vasovića, preuzeta sa www.partizan.rs:
Gol Velibora Vasovića u finalu Kupa evropskih šampiona 1966, Partizan – Real 1-2:
Anonymous
Био је велики играч, али мали човек. Његова сујета је ипак била већа од његовог фудбалског умећа. Пљувати по клубу који га је створио само због тога што је ушао у сукоб са руководством истог довољно говори о њему. Ипак, неоспоран је његов играчки допринос нашем клубу.