Intervju

Izaberi Partizan – izaberi crno-belu bajku

Sigurno se sećate časopisa „Izaberi Partizan“, koji je izlazio pre desetak godina. Redakciju časopisa su činili navijači, koji su bili vični novinarstvu i fotografiji. Jedan od njih je bio i Marko Mažar, kojem su to bili novinarski počeci. Marko se danas bavi drugim stvarima – radi kao fitnes trener, ali uporedo je i igrač i trener Ragbi kluba Partizan, u kojem je takođe i član upravnog odbora. Poželeo je da sa nama podeli neke od anegdota i sećanja na to vreme kada je radio u redakciji ovog časopisa.

– Dok sam ispijao pivo u pabu, prišao mi je jedan nepoznat tip, izvinio se što prekida razgovor sa društvom i pitao me da li sam ja bio urednik i novinar časopisa „Izaberi Partizan“. Vreme tako brzo leti, da sam bio pomalo šokiran pitanjem, ipak je prošlo skoro deset godina od tad, svašta se promenilo, pa i moj posao, tako da me danas, kao trenera, uglavnom pitaju kako da skinu deset kila, mesec dana pred letovanje.

„Taj sam!“, sa osmehom, ponosno rekoh. „Ne želim da te zadržavam, samo želim da ti kažem da si ti srećan čovek, jer si pisao o Partizanu u zlatno doba celog sportskog društva, ali i jedinstvene tribine. Sve je u tom periodu bilo savršeno.“

I zaista, jedan nepoznati tip se pojavio i sročio jednu veliku istinu – da, sve je tad bilo nekako savršeno, i da, ja sam stvarno srećan i zahvalan čovek što sam imao priliku da baš tada ostvarim svoj san iz pismenog zadatka, da pratim i pišem o mom Partizanu. Nikada neću zaboraviti svoj prvi radni dan. Jokanović postavljen za trenera, ja treba da radim prvi, ekskluzivni intervju. On, hladan kao špricer, kaže: „Hajde da šetamo i pričamo“, a i ja bih, ali ne mogu da ustanem. Ne osećam noge od treme. Lika koga sam jurio za autogram, sada treba da intervjuišem! Mislio sam da sanjam. Posle me je Brana Ilić zamolio da upravo to bude naslov intervjua sa njim – „Brana Ilić, hladan kao špricer“, a ja pomislih – ne znaš ti Brano šta je hladnoća.

Mislio sam da je odlično što mi je prvo iskustvo bilo baš takvo, probijen je led, kad ono – Dule Vujošević mi na kraju intervjua s njim uzima diktafon i pita: „Gde se ovo briše“? Naravno da je obrisao, i naravno da je poslao odmoran odgovore na mejl sutradan, a urednik Đura reče: „Neki tip se potpisao kao Dule Vujošević“. Fotografe Mikija i Plavšu sam ubeđivao da Bogunović sluša hevi metal, a oni tvrdili da je to prosto nemoguće, jer sam u avionu sedeo pored njega i slušao gitarske solaže. „Miloše, šta slušaš?„, a on će…

„Novi album Halida Muslimovića“. Кad smo kod umetnosti, gde je muzika, tu je i slikarstvo. Voja Stanković na pitanje o svom hobiju odgovara: „Slikarstvo. I voleo bih da otvorim slikarsku radnju u Vranju“. Popijem gutljaj vode, iznenađen i oduševljen ga pitam šta najviše voli, koji pravac, i da li misli na galeriju ili atelje?

„Prebacivanje sa VHS-a na DVD“, reče Voja, misleći na fotografsku radnju. Zgro je u rubrici „Lična Кarta“ osmislio pitanje „omiljena knjiga“? Fudbaleri i omiljena knjiga. Mladen Božović je rekao „Sportski žurnal“, bila je to stvarno dobra fora, dok svi ostali nisu ponovili isto. Mića fotograf i ja smo hteli da slikamo koreografiju protiv Arsenala sa krova zgrade, bilo je zaključano, pa smo pokucali kod komšinice, koja je na sebi imala samo jedan peškir i pozvala nas da uđemo i slikamo sa njene terase, ako hoćemo… Кao što ta priča sa komšinicom zvuči kao bajka, tako bih i nazvao period pisanja za časopis „Izaberi Partizan“ – bila je to prava crno bela bajka za mene.

– Kada sam izabrao slike koje bi bile prigodne uz ova sećanja, pitali ste me zašto baš ova slika sa Ljubomirom Radanovićem? Eto, ta mi je nekako adekvatna uz tekst a i omiljena. Znaš ono kad kao klinac igraš fudbal u parkiću, daš gol i vičeš „RADAAANOOOOOVIIIIĆ“, a onda ti se desi da odeš u Belgiju i intervjuišeš ga. A što se tiče Ragbi kluba Partizan – ostvario sam još jedan san. Zaigrao sam za Partizan, debitovao sa 34 godine. Nikad nije kasno!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *