Neobični dresovi Partizana

  Letnja pauza posle zaista stresne ali i trijumfalne sezone, pravo je vreme da objavimo i neku ,,lakšu“ priču, poput ove. Rešili smo da izvršimo retrospektivu neobičnih dresova Partizana kroz istoriju. Naravno, u ovaj izbor nismo uključili manje ili više standardne dresove koji su u duhu Partizanovih klupskih boja i vizuelnog identiteta. Dakle, bilo je zanimljivih prugastih (crveno-plavih, kasnije crno-belih) ili jednobojnih majica i dresova (belih, plavih, crvenih, crnih), ali mi ćemo se zadržati samo na onima koji su odstupali od uobičajenih rešenja.

1.  dres iz 1952.

  Za ovaj dres se vezuje finale Kupa Jugoslavije iz 1952. kada je Partizan deklasirao Zvezdu sa 6-0. Ipak, nedovoljno je poznat navijačima. Na prvoj slici verovatno ne primećujete ništa neobično, pa smo odabrali i ovu sliku Minde Jovanovića jer na najbolji način pokazuje dizajn. Ne znamo da li je dres nabavljen tokom Partizanovih nastupa na ,,Festivalu Britanija“, ali nije isključeno, tim pre što je dres identičan onima koji su nosili Aston Vila i Vest Hem – crveno telo dresa i plavi rukavi.

2. pola plavi – pola crveni, 1953.

  Ako za prvi dres samo možemo da pretpostavimo da je kupljen u inostranstvu (Engleska, 1951.) onda oko ovog nema nikakve sumnje. Časopis ,,Futbal“ je naveo da je ovaj dres kupljen u Buenos Airesu, tokom Partizanove turneje u Južnoj Americi na kraju 1953. i početkom 1954. godine. Premijera dresa bila je u aprilu 1954. protiv Rabotničkog (8-0), a časopis čak i opisuje dres kao beli sa crvenom lentom. Očigledno, dres je bio identičan dresu argentinskog velikana River Plejta.

4. beli sa poprečnim crnim prugama, 1960.

  U proleće 1959. Partizan je prešao na crno-bele boje, a prvi neobičan dizajn dresa je ovaj iz leta 1960. godine, koji je nošen povremeno u narednih nekoliko sezona. Beli dres, crni okovratnik i dve poprečne crne pruge – retkost u istoriji Partizana.

5. ,,Korintijans“ dizajn, 1972/73

  Leto 1972. je bio period kada je lansiran još jedan neobičan dres Partizana. Da li je i ova garnitura kupljena tokom Partizanovih turneja po Južnoj Americi početkom sedamdesetih – nije nam poznato, ali dres neodoljivo podseća na brazilski Korintijans. Crna osnova dresa sa belim tankim prugama. Dres je povremeno nošen u sezoni 1972/73.

6. ,,Ragbi“ dizajn, 1974/75

  Ovo je dres koji među mnogim navijačima Partizana nezvanično važi za najlepši. Ono što većina mlađih navijača ne zna, to je da je ovaj dres bio deo redovnog programa ,,Kombinata Sport“ koji je u to vreme bio Partizanov tehnički sponzor, da je nošen samo na šest i po takmičarskih utakmica, kao i da su isti ovakav dres, samo u svojim bojama, nosili Sarajevo, Budućnost, Čelik i vinkovački Dinamo. Ova beogradska firma nije mogla da se nosi sa ,,Adidasom“ ili ,,Pumom“, ali je bila sasvim respektabilan proizvođač sportske opreme. Njihove dresove su čak nosili i mnogi strani klubovi, a kao najpoznatije izdvajamo Honved i Dinamo Tbilisi. Vratimo se dresu Partizana. Svoju premijeru ovaj dres je imao 24. oktobra 1982. u prvom poluvremenu antologijske utakmice Dinamo – Partizan 3-4, na Maksimiru. U drugom delu igre Partizan je nosio drugačiji dres, otuda ona polovina utakmice. Ukupno, ovaj dres je nošen na dve kup utakmice i četiri i po prvenstvene, uključujući i derbi sa Zvezdom na njenom terenu. Sa krajem 1982. završava se i saradnja Partizana i ,,Kombinata Sport“, pa je i ovaj dres otišao u istoriju, ili bolje reći – legendu.

9. ,,Vocado“, dva dresa iz 1990.

  U nizu neobičnih dresova Partizana, nijedan ne može da se poredi sa dva dresa švajcarskog proizvođača ,,Vocado“, čiji je vlasnik bio čovek s naših prostora. Dozvoljavam sebi kao autor teksta da ovu sramotu od dizajna proglasim za dres nedostojan Partizana, njegove istorije i fudbala uopšte. I u pogledu dizajna i u pogledu kvaliteta. Linije ukoso, kvadrati i rombovi na dresu, prevelike kragne, rukavi na 3/4…da zlo bude veće, ova dizajnerska nakaza od dresa (iako mi je teško za bilo koji dres Partizana da napišem ovako nešto) je postojala u dve slične varijante. Na jednoj su korišćene linije, rombovi i kvadrati, a na drugoj samo linije, šire i uže. Uspevali su i nemoguće – da na desnu stranu grudi stave grb, a na levu svoj logo!? Kasnije je ..Vocado“ napravio pristojnije dresove, ali kasno – katastrofa se već desila. Osim Partizana, ovaj ,,renomirani“ proizvođač oblačio je i ekipe Proletera, Spartaka, Čukaričkog i Veleža, i svi ti dresovi su bili slični kao jaje jajetu, sa minimalnim izmenama. Bilo – ne ponovilo se. Ipak, ako po nečemu dobrom treba da se upamti ,,Vocado“, onda je to činjenica da su posle 32 godine vratli crveno-plavi dres u upotrebu, kao rezervni, i to na utakmici Kupa UEFA na Malti (Hibernians – Partizan 0-3).

10. ,,Nike“, 1996/97

  Leta 1996. američki ,,Nike“ postaje zvanični tehnički sponzor Partizana, i stiže i prvi dres. Rešenje iz redovne ponude, isti ovakav dres ali u svojim bojama, nosio je i Minhen 1860. Ipak, ovaj dres je nošen na tek nekoliko takmičarskih utakmica, zamenio ga je klasični prugasti. Isti dobavljač je posle nekoliko godina pauze vratio u ponudu i rezervni dres, ali ne crveno-plavi već bordo-plavi.

11. ,,Nike“, 1998/99