Najnovije
Intervju

6 pitanja i 6 odgovora iz 1966: Mustafa Hasanagić

  Nedavno smo, po ko zna koji put, mogli na jednom od televizijskih kanala, da gledamo sećanja bivših igrača Partizana iz generacije ,,Partizanovih beba“, koji su postigli najveći uspeh u istoriji kluba i zaigrali u finalu Kupa evropskih šampiona, 11. maja 1966.

  I koliko god puta da se prebira po tim sećanjima, uvek ostaje žal što Partizan tog dana nije krunisao svoj kvalitet zvanjem evropskog prvaka. Nemoguće je oteti se utisku, čak i nama koji smo rođeni posle finala, da je krajnje olako propuštena zaista neverovatna prilika.

  Donosimo Vam kratak intervju sa jednim od najvećih asova te generacije, legendarnim napadačem Mustafom Hasanagićem. Mi smo postavili šest pitanja, tema je bila – šta drugo nego 1966. godina, a predusretljivi i popularni Muja nam je dao odgovore.

Crno-bela nostalgija:Kada ste prvi put i Vi lično ali i ekipa postali svesni, te 1965/66, da možete daleko da dogurate u Kupu šampiona?

Mustafa Hasanagić: –  Kada
smo posle poraza od Sparte u Pragu napravili divan rezultat u revanšu
koji se odigrao u Beogradu, slavili smo sa 5:0. Shvatili smo da možemo
postići još bolje rezultate. 
Na obe ove utakmice sam postigao golove.

–  Postigli ste šest golova u tom pohodu do finala i jedino u finalnoj
utakmici niste dali gol. Koji od tih šest golova Vam je najdraži?

–  Najdraži gol mi je protiv Mančestera.

–  Koji je, po Vama, osnovni razlog, što ste zastali na korak od cilja i osvajanja titule prvaka Evrope? 


Rukovodstvo Partizana nije bilo svesno
važnosti utakmice, mislim da nismo bili ni organizovani za taj susret.
Bilo je i nediscipline oko odlaska u Brisel, naime, pojedini fudbaleri
su isli svojim kolima za Brisel. A napomenuo bih i to da je bilo puno
menadžera koji su remetili pripreme za samu 

utakmicu.

–  Da li se često vraćate toj utakmici na Hejselu i makar na momenat poželite da vratite vreme unazad?

Normalno da se sećam i vraćam film – šta,
kako, zašto…? Ali, drago mi je što sam igrao u finalu, a ipak ostaje i žal što
nismo osvojili Kup šampiona.

–  Šta je bila najveća vrednost, a šta najveća mana Vaše ,,briselske“ generacije?

–  Možda je najveća vrednost to što je 9 (devet) reprezentativaca iz te ekipe dao Partizan.
 Mana – rukovodstvo Partizana nije bilo doraslo kvalitetu te ekipe.

–  Tokom 60-ih na stadionu se često viđao
transparent MUJA SPENSER. Da li je to bilo po uzoru na urugvajskog
igrača Alberta Spensera i da li ste ikada upoznali ove momke i devojke
koji su nosili taj transparent na utakmicama?

–  Nažalost, nisam imao prilike da ih upoznam, ali mi imponuje što su me poredili sa Urugvajcem Albertom Spenserom, jer se radilo o velikom igraču.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *