Najnovije
LE 2020/21
Blog

Fudbal u vreme epidemije – bizarni duel Partizana i Vojvodine

cbnostalgija -
  Partizan i Vojvodina su odigrali na stotine mečeva u svojoj istoriji. Ipak, ovaj meč, o kojem će biti reči u tekstu koji čitate, izdvaja se kao najneobičniji od svih do sada odigranih.

  Bio je u toku prolećni deo sezone 1971/72, znači kalendarsko proleće godine 1972. Prvoligaši su odigrali četiri kola, prvenstvo se zahuktalo, da bi onda naglo bilo prekinuto. Zašto?

Momčilo Vukotić, Miroslav Vukašinović i golman Rajko Kovačević pred golom Vojvodine

  Marta te godine, u Jugoslaviji, a posebno u Srbiji, izbila je velika epidemija variole, odnosno velikih boginja. Hodočasnik sa Kosova koji je putovao u Meku, sa hodočašća je doneo i virus variole, pa je zaraza ubrzo zahvatila i njegovu bližu okolinu, ali i još nekoliko mesta u Srbiji – pretežno ona gde su se lečili oboleli od variole. Prema procenama, stradalo je između 35 i 40 osoba, a samo u Beogradu je tih dana vakcinisano 1.850.000 ljudi! Ono što je doprinelo velikom broju smrtnih slučajeva bila je činjenica da je virus variole prepoznat, a dijagnoza obolelih uspostavljena tek 16. marta 1972, šest dana posle smrti prve žrtve koja je bila zaražena virusom, i koja je do časa smrti prenela virus na bolničko osoblje i pacijente! Do 16. marta, apsolutno niko nije ni znao od čega je taj pacijent umro.

  Vratimo se fudbalu. Partizan je poslednju utakmicu pre velike epidemije odigrao 19. marta u Tuzli protiv Slobode, u 21. kolu, i bio poražen sa 0-1. U narednih nekoliko dana, Partizan igra i dve prijateljske utakmice – 21. marta kombinovani sastav igra u Pančevu protiv ekipe HIP-a i gubi 1-2, dok sutradan, 22. marta, prvi tim Partizana gostuje u Požarevcu, kod ekipe Mladog Radnika, i pobeđuje sa 1-0. Obe utakmice su igrane uz prisustvo gledalaca, svest o opasnosti od virusa još nije bila prisutna. Tek tog 22. marta kasno uveče, saznalo se da su slučajevi variole prisutni i u Beogradu!

  Od 22. marta, u Beogradu počinje stavljanje zdravstvenih ustanova, obolelih i potencijalno obolelih u karantin. Tek tri dana kasnije, 25. marta 1972. godine, šira javnost i zvanično biva obaveštena o postojanju epidemije variole! Nastaje panika, ljudi hrle na brojne punktove na kojima se u Beogradu vršila vakcinacija i kao što je već pomenuto, skoro 1.850.000 ljudi je vakcinisano za tih 10 dana! Otkazuju se skoro sve javne manifestacije, prekida se i prvenstvo Jugoslavije u fudbalu. Grad je sablasno pust, na ulicama su uglavnom samo oni koji idu na vakcinaciju.

  Naredne dve nedelje, miruje i Partizanov fudbalski kolektiv. Tek 5. aprila Partizan igra prvu utakmicu, prijateljskog karaktera, protiv Šumadije u Aranđelovcu. Partizan pobeđuje sa 3-2, a podaci kažu da je meč igran uz prisustvo oko 5.000 gledalaca. Očigledno, Aranđelovac nije bio pogođen virusom.

  A onda, 9. aprila 1972. odigrava se i meč kojem je posvećen ovaj tekst. Iako je par dana ranije bilo najavljeno da će se prvenstvo tog vikenda nastaviti, u skladu sa smirivanjem epidemije, Udruženje klubova Prve savezne lige i Takmičarska komisija ipak donose odluku o odlaganju još jednog kola. Kako bi bar malo premostili prazan hod i koliko-toliko održali formu, Partizan i Vojvodina igraju prijateljski meč tog 9. aprila, na Stadionu JNA. Uprkos lepom vremenu, atmosfera je bila sablasna, jer utakmica je zbog epidemije igrana bez prisustva gledalaca. Ipak, televizija je direktno prenosila ovaj meč.

Nenad Bjeković u duelu sa Momčilom Boškovićem

Šansa pred golom Vojvodine
  Povela je Vojvodina golom Petra Nikezića u 11. minutu, a izjednačio je Ilija Katić u 33. minutu. Ti podaci su vidljivi i na gornjoj slici. Do kraja, ostao je isti rezultat od 1-1. Partizan je sa klupe predvodio Velibor Vasović, a za „crno-bele“ su nastupili Ćurković (Knežević), Radaković, Pejović, Grubješić, Paunović, Budišić, Živaljević (Antić), Cvetanović (Đorđić), Katić, Vukotić i Bjeković.

  Na ovoj crno-beloj fotografiji vidimo još jedan detalj, zauvek zabeležen kao sećanje na ovaj neobičan meč. Velibor Vasović u svojstvu šefa stručnog štaba savetuje Đorđića, Katića i Bjekovića, uz prisustvo Aleksandra Atanackovića, člana stručnog štaba.
  Tri dana posle ove utakmice, Partizan je odigrao još jednu prijateljsku utakmicu, i to u Beogradu protiv Čukaričkog, i bio poražen 0-2. Ali, i ta utakmica je odigrana uz prisustvo gledalaca. Istog dana, 12. aprila, zatvorena je većina karantina – epidemija se povlačila. To znači da je meč između Partizana i Vojvodine bio jedini koji je Partizan u to doba epidemije variole odigrao bez prisustva publike. Istovremeno, bila je to i najznačajnija utakmica u zemlji igrana tokom epidemije i jednomesečne pauze, iako je bila prijateljskog karaktera.
  Nedelju dana posle ovog susreta beogradskih „crno-belih“ i novosadskih „crveno-belih“, nastavljeno je, posle skoro mesec dana pauze, i fudbalsko prvenstvo. Partizan je tog 16. aprila na Koševu savladao Sarajevo sa 1-0. Strašna i smrtonosna epidemija od koje su stradale desetine ljudi, uveliko se povukla. Poslednji karantin je zatvoren 29. aprila, život se vraćao u normalne tokove, a fudbal je nastavio da se igra.
  Utakmica Partizana i Vojvodine iz aprila 1972. godine ostala je zabeležena kao najbizarniji susret dva velika rivala. Ne zbog fudbalskog značaja, već zbog okolnosti koje su je pratile. Ovim tekstom, uz slike iz nekadašnjeg nedeljnika „Tempo“, potrudili smo se da ovako neobičan meč ne padne u zaborav.

* slike i tekst  priredili: Saša Vidaković i Aleksandar Pavlović
 

        
One comment
Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *