Blog

,,Alo pope, ovde Milko!”

  Partizan je oduvek imao brojnu navijačku armiju, i uz sebe je okupljao ljude različitih nacija, vera i zanimanja. Tekst iz nekadašnjeg sportskog nedeljnika ,,Tempo”, objavljen početkom 1987. godine, govori o jednom svešteniku Srpske pravoslavne crkve, koji je uprkos svim specifičnostima svog poziva, postao i ostao verni navijač Partizana.

Kako je Branko Kerkezović, protonamesnik u Zablaću kod Čačka, postao i ostao veliki  navijač Partizana

,,Alo Pope, ovde Milko!”
   Negde pri kraju razgovora, svešteniku Branku Kerkezoviću (40) postavio sam nekoliko različitih pitanja, a on je uvek odgovarao isto.
– Ko je bio prvak za 1986. godinu? 
– Partizan. 
– Ko će da bude šampion ove godine?
– Partizan.
– A iduće?
– Partizan.
– Do kada će to da traje?
– Do 1990. Partizan ima izvrsne stručnjake, igrači se školuju kod profesora, to je fudbalski univerzitet.
  Na korak od stola sedela je sveštenikova supruga, imala je igle, pletivo i poluglasan komentar: ,,U, koliko on voli Partizan.”
  Napolju je padao veliki sneg, a mi smo sedeli u toploj sobi. Niti sneg može da pada unutra, niti mi, na kraju januara, da sedimo napolju. A može li pravoslavni sveštenik da bude veliki navijač FK Partizan?
   To može. 
  Crno-beli odmalena
  Dok je stigla kafa (i rakija, takođe prva liga), dogovorili smo se da ne mešamo pravoslavlje i fudbal, crkvu i Partizan. Sve, dakle, neka stoji na mestu koje mu u društvu pripada, a nama ostaje da protumačimo kako je protonamesnik (ide: đakon, paroh, protonamesnik, prota…) u selu Zablaću, desetak kilometara od Čačka, postao i ostao Partizanovac, onaj pravi. 
  – Kao osnovci u rodnom selu Luke kod Ivanjice, i ja i trojica braće počeli smo da navijamo za Partizan. Tako je ostalo do danas – priča Kerkezović. – I u srednjoj školi, na bogosloviji, dve godine u Prizrenu, zatim tri u Sremskim Karlovcima, znali su me kao velikog navijača Partizana.
  – Da li ste, kao đak bogoslovije, išli na utakmice?
   – Redovno, dok sam bio u Sremskim Karlovcima. Gledao sam sve utakmice u Novom Sadu, između Partizana i Vojvodine, išao sam i u Beograd kad smo 1965. i 1966. igrali u Kupu šampiona. Rezultate ne mogu da zaboravim: protiv Nanta 2-0, Verdera 3-0, Sparte 5-0, Mančestera 2-0. Je l` tako? Izgubismo u finalu od Reala, 2-1…
   – Igrali ste fudbal, verovatno?
   – Bilo je na bogosloviji turnira u okviru škole, a sedam ili osam nas igralo je u Karlovcima za tamošnji klub Mladost. 
 – A danas, u četrdesetoj?
 – Igram sa komšijama ovde u porti, na male golove. Napravili smo i goliće od gvožđa, pa se moj tast, i on je sveštenik, jednom čudio čemu to služi. 
S Partizanom u Čehoslovačku
  Sveštenik je, veli, postao 1968. i prva parohija bila mu je Kaona, u Dragačevu. Bez fudbala se, ovako ili onako, nije moglo, pa je sem svešteničkog, tu dobio i najmanje, ali bez sumnje ugodno fudbalsko zvanje: član inicijativnog odbora za osnivanje kluba prijatelja Partizana u Dragačevu. Druga veza bila je malo jača: seoski klub, Voćar iz Kotraže, takođe u Dragačevu, igrao je utakmice u porti seoske crkve. 
 – I to dve godine. Porta beše velika, oko dva hektara,  pa je imalo prostora za igralište.  Crkva im je dala teren, ali se nešto iskomplikuje pa ga preorem. 
– To baš i nije u sportskom stilu?
– Žao mi je što je tako bilo.
  U knjižici koja svedoči da je Branko Kerkezović član kluba prijatelja Partizana, kao pristupni datum stoji 14.1.1978. Neki mesec iza toga putovalo se u Čehoslovačku.
 – Partizan je 28. marta te godine igrao u Brnu protiv Zbrojovke za Srednjoevropski kup, i išao sam sa čačanskim navijačima tamo. Bili su i trubači iz Dragačeva, dobra utakmica i 3-2 za nas. 
  U Zablaće je sa službom prešao 1980. i odatle vodio navijački autobus na utakmicu Partizan – Dinamo (kaže da je bilo 2-2), i dabome, ostao član kluba prijatelja crno-belih.  
  Uz zanimljivu, korektnu napomenu:
  – Klub prijatelja Partizana u Čačku radio je pre neku godinu izuzetno aktivno, ali nisam želeo da u tom klubu steknem nekakav položaj. Tu ima i društveno-političkih radnika, a ja sam kao sveštenik ipak uzdržan, da ne bi neko, možda, rekao: šta se ovaj pop ugurao među nas?
  A vi poslali popa…
  Grehota bi bilo da se među beleškama zaboravi nekoliko, manje-više, ličnih činjenica. Kerkezović peva u horu ,,Sveti Sava” Žičke episkopije,  ima u svom domu, u porti zablaćke crkve, već brojnu biblioteku, i pri kraju je studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu. 
– Na arheologiji mi je ostao samo još diplomski ispit.
  I to, opet, može nekako da se veže sa fudbalom. 
– Najbolje je bilo kad ispit zakažu za sredu, a Partizan tog dana igra utakmicu u Beogradu. Još sam letos, posle jednog ispita, išao na Partizanov stadion da ih pitam hoće li da igraju jednu utakmicu ovde u Zablaću, protiv našeg Omladinca. Partizan je posle došao u Čačak, ali ne da igra sa Omladincem, nego sa Remontom. Ovi naši iz Omladinca prebace mi što nisam uspeo u pregovorima, a ja im, u šali, odgovorim: ,,Tako je moralo da bude jer je Remont na pregovore poslao pukovnika, a vi popa”.
  Kerkezović je, i to se podrazumeva, neizostavan posetilac  utakmica Omladinca u Zablaću (Međuopštinska liga), a crkvena opština u ovom mestu je, pre neku godinu, pomogla izgradnju dobrog, izuzetno dobrog igrališta.
  Morali smo, ipak, uvažavajući i dalje dogovor da se neke stvari ne mešaju, da upitamo:
 – Da li neko od crkvenih velikodostojnika pravi pitanje oko Vaše privrženosti Partizanu i fudbalu?
  Kratak odgovor:
  – Niko.
Mogao bi i Boško da dođe 
  Najlakše parče razgovora, valjda obojici, bilo je o Partizanu danas. Zapelo je samo na jednom mestu – ko da igra bekove? Za utehu Branku, i Nenad Bjeković se, izgleda,  često oko toga muči. Kerkezovićev tim za proleće je ovaj: 
  Omerović, Radović, Čapljić, Katanec, Vermezović, Župić, Đelmaš, Smajić, Đurovski, Vokri, Stevanović. 
  Opet po njegovom izboru, da se pita, doveo bi Savićevića i Boška Đurovskog u Partizan, najbolji igrač crno-belih svih vremena je Miloš Milutinović, najbolji golman Milutin Šoškić, a najbolji trener tandem Bobek – pokojni Mihailović. 
  – Dobro, ima li nešto što Partizan nema?
  – Najkorektniji tim je zagrebački Dinamo, u Maksimiru nikad nije slomljena noga. Najlepršaviji fudbal igra Velež. Ali je Partizan, po odnosu prema navijačima, opet najjači. 
  – Nije jači od Šajbera?
  Nema kletvi, već sledi samo dubok, crno-beli uzdah. 
  – Šta je on uradio? Osudio je klub na svoju ruku, bez dokaza i činjenica. A Zvezda? Nisu bili džentlmeni ni ona ni Džajić, kad su mogli da prihvate titulu.  Za mene, oni je i nemaju, prošle godine je prvak bio Partizan. Ipak me pogađa svađa Partizana i Zvezde, ja sam za pomiriteljne odnose. 
Ima strašniji i od Šajbera
  Nije Šajber najgora stvar koja je mogla da se desi ,,partizanovcima”. Prema njima je ubedljivo najgori bio Milko Đurovski. Dok je igrao za Zvezdu. 
  – Pobedi nas Zvezda pre neku godinu, Milko postigne dva gola, a mene komšije iz Zablaća zovu telefonom i kažu ,, Alo pope, ovde Milko…” Nisam znao šta ću. Ne ide da spustim slušalicu, a da je držim ne mogu. Sad je Milko naš i nemamo nijedan problem. 
  Sve je, znači, na svom mestu. I kći Svetlana (15) ima knjižicu prijatelja Partizana, postere igrača. A supruga Ljubinka?
  – Ona je zvezdaš – veli domaćin. 
  Pitamo sveštenikovu suprugu da li je tako. Ćuti i plete. Pitamo opet, i isplatilo se. 
  –  Ako baš mislite da se stidim Zvezde, napišite: popadija navija za Zvezdu. 
  Samo još jedno pitanje Kerkezoviću: 
  – Koliko će bodova fore Partizan da ima na kraju prvenstva?
  – Četiri. Šta ja mogu kad smo najbolji. 
  Samo da se Milko, ne daj Bože, ne vrati tamo odakle je došao letos. 
  
   Gvozden Otašević
  
  
  
  
 
 
 
  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *