Identitet i istoriju jednog fudbalskog kluba (a
Partizan nije izuzetak) određuju ne samo njegovi uspesi, fudbaleri i treneri koji su tu istoriju pisali, već i fudbalski objekti. Stadion je neodvojivi deo istorije svakog fudbalskog kluba, i odavno su stadioni prestali da budu samo uobličene gomile betona i gvožđa. Za svakog navijača oni imaju emotivni značaj a njihove tribine predstavljaju svojevrsne hroničare života kluba i čuvare sećanja na mnogobrojne pobede, poraze i najveće trenutke u istoriji kluba.
Ipak, kada jedan poseban deo stadiona postane pojam za sebe tokom decenija, onda zaslužuje posebnu pažnju. Upravo to je slučaj sa nekadašnjim semaforom „lampašem“ na Stadionu Partizana. Bio je jedna od prvih asocijacija na Partizan, Stadion JNA, Topčidersko brdo i Humsku ulicu. Do kraja pedesetih, jug Partizanovog stadiona krasio je klasični manuelni semafor, na kojem su se ručno menjali brojevi. Neke divne uspomene su vezane i za njega…
A onda, 1957. godine, postavljen je novi, elektronski semafor, jedan od simbola kluba iz Humske ulice.
Koliko puta ste svi vi, dok još niste dolazili na utakmice, imali priliku da čujete reportera u radio-prenosu kako kaže da „veliki semafor na južnoj tribini pokazuje da je u toku finiš utakmice“…
U vreme kada je postavljen, semafor „lampaš“ bio je jedan od najsavremenijih u Evropi. Koliko je postojanje takvog semafora bilo ispred svog vremena, naročito za prilike u tadašnjoj Jugoslaviji, govori i podatak da je naš „večiti rival“, koji se i danas hvali veličinom svog stadiona, elektronski semafor instalirao tek početkom osamdesetih godina prošlog veka – četvrt veka posle Partizana. Skoro dve decenije komšije su se hvalisale „našim najvećim stadionom“, tim čudom arhitekture i Krcunove finansijske akrobacije, stadionom na kojem se rezultat menjao ručno.
Slike koje ćete imati prilike da vidite u ovom tekstu na najbolji način dočaravaju taj pionirski poduhvat postavljanja prvog elektronskog semafora u Jugoslaviji, na Stadionu JNA. Čak i danas, neupućeni posmatrač bi mislio da su ove slike nastale u unutrašnjosti nekakvog svemirskog broda…
Kilometri kablova sa unutrašnje a stotine sijalica sa spoljne strane semafora, i sve to postavljeno pod krov ozidane kućice na sredini južne tribine. Upravo su te lampice i kumovale nadimku ovog semafora – „lampaš“.
I tako je počela nova era u životu tadašnjeg Stadiona JNA ali i fudbala na ovim prostorima. Moralo je proći još mnogo godina dok i ostali klubovi sa prostora tadašnje države nisu sebi obezbedili ovakve ili slične semafore. Za to vreme, na velikom semaforu Stadiona JNA, bile su ispisane neke od najlepših ali i najbolnijih stranica istorije kluba, veličanstvene pobede, retki katastrofalni porazi, trijumfi nad „večitim rivalom“, rekordne evropske pobede…
I ne samo to – opraštali smo se putem „lampaša“ od naših tragično nastradalih velikana…
I tako sve do 3. decembra 2011. godine, kada je čuveni „lampaš“ otišao u penziju. Svaki navijač Partizana je imao osećaj da se oprašta od živog bića a ne od velike hrpe metala, kablova i zastarele elektronike. Bila je to utakmica Partizana i kragujevačkog Radničkog, poslednji put su zasijale lampice na velikom semaforu, da označe pobedu Partizana od 3-0, uz prigodnu poruku…
Pune 54 godine krasio je ovaj semafor južnu tribinu stadiona u Humskoj ulici. Za nekoliko godina, neki novi klinci neće verovati našim pričama kako je postojala takva tehnologija, kako smo se zabavljali gledajući pokušaje operatera u kućici koji minutima ispravlja pogrešno upisano prezime igrača, kako smo jedini u državi imali tako moderan semafor…
Ostaju ove slike, kao sećanje na „lampaš“ i nezaboravni deo istorije Partizana.
Sasa Djurdjevic
VRH !
Anonymous
Auuu, čoveče!
Ne prestaješ da me iznenađuješ kvalitetom tekstova, a o fotografijama da ne govorim. Da nema one žene na jednoj od njih i da nema tvog watermarka na svakoj, pomislio bih da su fotografije iz nekog vojnog postrojenja. A sve to krajem 50-ih. Plus, među fotografijama lampaša sa mečeva, nalazi se i ona sa revanša protiv praške Sparte, meča o kojem mi je pokojni stari toliko pričao…
Puno pozdrava, Vuk
cbnostalgija
Hvala, Vuče! Slike iz 50-ih su sjajne, može na njima da se nasluti oblik semafora, oni kvadrati sa lampicama. Odličan kvalitet slika s obzirom na to kad su nastale.