Ante Biće Mladinić, bivši trener Partizana, rođen je 1929. godine u Splitu. Fudbalom je počeo da se bavi u Hajduku, u kojem je pedesetih godina prošlog veka bio standardni prvotimac. Na kraju igračke karijere odlazi u RNK Split kojem pomaže da se plasira u Prvu saveznu ligu.
Po završetku karijere fudbalera, Mladinić se odlučuje da postane fudbalski trener i završava Višu trenersku školu u Beogradu. Ubrzo dobija ponudu iz matičnog kluba, Hajduka, da organizuje fudbalsku školu. Tu Mladinićev trenerski talenat dolazi do izražaja, pa je u narednim godinama u prvom timu Hajduka zaigrao niz igrača koje je on odškolovao – Boljat, Džoni, Jerković, Šalov, Bošković, Buljan, Šurjak, Peruzović, Jovanić, Mužinić, Žungul…praktično cela zlatna generacija „bilih“.
Ante Mladinić je dogurao i do mesta selektora reprezentacije Jugoslavije, na Prvenstvu Evrope koje se održalo upravo u Jugoslaviji, 1976. godine.
Na mesto trenera Partizana, Mladinić dolazi 12. januara 1977. godine, tačnije u polusezoni 1976/77. Posle osvojene titule 1975/76, Partizan je slabije započeo naredni šampionat, pa je u oktobru klupu napustio Tomislav Kaloperović, osvajač sedme titule prvaka za Partizan. Do kraja polusezone na klupi Partizana bio je Zoran Miladinović. Dolaskom Mladinića, Miladinović postaje njegov prvi saradnik, ekipa se stabilizuje, ali na kraju Partizan završava na četvrtom mestu. Ipak, sezona nije uludo utrošena – ekipa se uigravala za ono što dolazi, a vreme je iskorišćeno i za aklimatizaciju novajlija – Borote i Hatunića. Zanimljivo je da je Partizan Mladiniću bio prva seniorska klupska ekipa koju je samostalno vodio!
Onda dolazi sezona 1977/78, koja je Mladinića vinula među najbolje trenere Partizana u istoriji. Brzo se popularni „Biće“ navikao na Beograd i Partizan. „Parni valjak“ je mleo sve pred sobom. Samo dva poraza u tadašnjoj ligi, i to od Veleža i Slobode. Samo 19 primljenih golova, čak 54 osvojena boda. O nadmoći Partizana najbolje govori podatak da je od šest derbija sa ostalim timovima „velike četvorke“, Partizan dobio pet! Jedini velikan koji je odoleo Partizanu bio je Hajduk, i to na prvom derbiju u sezoni, bilo je 0-0. Posebno je impresivan bio period od 23. aprila pa do 7. maja 1978, kada je, za samo dve nedelje, Partizan savladao Hajduk u gostima sa 2-1, Dinamo u Beogradu sa čak 5-0, OFK Beograd na Karaburmi sa 3-2 i na kraju istim rezultatom i C.zvezdu, 3-2 na Stadionu JNA! Proslava titule mogla je da počne…
Nema sumnje da je najzaslužniji za ovu neverovatnu sezonu Partizana bio Ante Mladinić, koji je od Partizana stvorio mašinu. Sve je funkcionisalo kako treba – pre svega na terenu, zatim u klubu, a naravno, ogromnu podršku je klub dobijao sa tribina, koje su u proseku bile napunjene sa 28.000 navijača u toj sezoni! Ante Mladinić je često isticao navijače Partizana kao najfanatičnije koje je ikada video. Ovaj kompliment tim pre dobija na snazi kad se zna da je Mladinić bio dete Hajduka, a zna se koliko vernu i vatrenu publiku Hajduk ima u Torcidi.
Sezona 1978/79 je dočekana sa velikim ambicijama, pre svega u Kupu šampiona. Partizan planira da se pojača Sušićem iz Sarajeva i Džonijem iz Hajduka, od toga na kraju nije bilo ništa, ali dolazi Pavković iz Vojvodine, kao zamena za Vukotića koji odlazi u Bordo. Sezona počinje šokantnim porazom od Napretka u Beogradu od 0-3, sledi pobeda u Ljubljani od 4-2 a zatim pet nerešenih rezultata i pobeda u Kupu Jugoslavije nad OFK Beogradom.
A onda, sledi meč protiv drezdenskog Dinama u Kupu šampiona koji Partizan dobija sa 2-0. Sledi još jedan prvoligaški remi i još jedna pobeda, i čini se da se Partizan najzad stabilizuje. Tada se dešava meč koji je značio prekretnicu i za Partizan, i za Mladinića. Partizan pod nesrećnim okolnostima gubi revanš meč u Drezdenu, posle katastrofalne greške Petra Borote i lošeg izvođenja penala i biva eliminisan. Kola Partizana kreću nizbrdo, rađaju se svakojake intrige oko Mladinića, dobrim delom podsticane iz komšiluka, klub ne staje u odbranu svog trenera, pa uprkos osvajanju Srednjeevropskog kupa u smiraj 1978. godine, Partizan ostaje bez Mladinića na kraju kalendarske 1978. godine. „Crno-beli“ ulaze u najveću krizu od osnivanja, koja će rezultirati jedva izborenim opstankom i 15. mestom, i oporavkom koji će trajati naredne četiri sezone.
Ante Mladinić je kasnije trenirao Hajduk, a naročito je imao uspeha kao trener mlađih kategorija u francuskom Bordou (Bordeaux). Među navijačima Partizana, ostaće zapamćen kao jedan od najboljih trenera svih vremena, ali i u njegovom slučaju se pokazalo prokletstvo Partizana oličeno u večito nesposobnim klupskim upravama, koje nisu nikada umele da stanu u zaštitu svojih vrhunskih trenera. Mladinić je te 1977. posejao klicu nečega što je moglo da rezultira velikim, evropskim Partizanom, ali kao i obično, vrh kluba je bio tragično nesposoban.
Ante Biće Mladinić je preminuo 2002. godine u Zagrebu, posle teške bolesti, a sahranjen je na splitskom groblju Lovrinac.