Blog

I Bobek je zaigrao u crno-belom!

  Na dan kada je Partizan, pre tačno šezdeset godina, 8. marta 1959, po prvi put obukao crno-bele dresove u kup utakmici protiv (tada) titogradskog Borca, spremili smo jedan tekst u slavu crno-belih boja, u sećanje na legendarnog igrača koji je najzaslužniji za njihovo uvođenje kao zvanične Partizanove opreme, kao i u sećanje na čoveka koji je svojim materijalom doprineo da ovaj tekst uopšte nastane. Ali, o tome više reči na kraju.

  Pre dve godine na ovom blogu je objavljen tekst koji je dao jasnu genezu Partizanovog prelaska na crno-bele boje. U najkraćem, posle trinaest godina nošenja crveno-plave opreme (a u stvarnosti crveno-plavih, crvenih, plavih, plavo-belih, belih, pa čak i crveno-belih dresova), Partizan je početkom 1959. posle turneje mladog tima u Vijaređu, odlučio da od tog momenta zvanična klupska boja bude crno-bela. Inicijator te ideje bio je Stjepan Bobek, a zdušno su ga podržali Artur Takač i Boba Mihajlović. Svemu tome je prethodio i period od godinu dana kada su, zvaničnom klupskom odlukom, usvojeni beli dresovi kao zvanični (februar 1958. – mart 1959).

  Ipak, Stjepan Bobek, glavni zagovornik prelaska na crno-belo, nije dočekao da odigra takmičarsku utakmicu u novoj opremi. U polusezoni koja je tek završena, Štef je odigrao svoj poslednji meč za Partizan. Bio je to derbi između Partizana i Crvene zvezde, odigran 26.10.1958. Komšiluk je slavio sa 2-0, a Bobek je predvodio igrače Partizana, koji su tog dana nastupali u belim dresovima i plavim šorcevima. Po završetku polusezone, Štef odlazi u trenere.

  Ali, konstatacija da Bobek nikada nije zaigrao u crno-belom dresu Partizana je samo delimično tačna. Slika koja sledi daje objašnjenje…

  Na legendarnoj riječkoj Kantridi, 10. oktobra 1971. odigrana je utakmica veterana Rijeke i Partizana. Rezultat je bio 1-1, a na fotografiji je ovekovečen momenat kada upravo Stjepan Bobek postiže gol za Partizan, u crno-belom dresu! 
  O utakmici je nekoliko redova napisao i navijač Partizana iz Bakra kod Rijeke, izvesni Dragiša Šoškić, i svoje impresije poslao krajem te 1971. godine “Partizanovom vesniku”. Na slici koja je u prilogu tog teksta, nalaze se, s leva na desno, Vladimir Firm, Stjepan Bobek, golman Franjo Šoštarić, Aleksandar Atanacković i Prvoslav Boba Mihajlović. Svi oni bili su članovi prve generacije Partizana. 
  Fotografija Stjepana Bobeka je simbolična iz više razloga. Osim što je to jedan od retkih nastupa popularnog Štefa u crno-belom dresu Partizana, makar i na prijateljskim utakmicama veterana, to je ujedno i poslednji put da je Bobek zatresao mrežu Rijeke, kao i njegov poslednji meč na Kantridi. 
  Raduje nas da je upravo blog “Crno-bela nostalgija” došao u posed ove dragocene slike. A ona se kod nas našla pre dve godine, dobrom voljom i predusretljivošću prijatelja i saradnika našeg bloga i  doajena riječkog (i ne samo riječkog) novinarstva, Miše Cvijanovića Cvije i njegovog prijatelja, poznatog riječkog fotografa Nikole Kurtija. . 
  I kao autor ovog teksta, nemam nikakve sumnje da bi upravo dobri Cvijo napisao mnogo lepši, kvalitetniji i upečatljiviji tekst o Bobekovom poslednjem nastupu na Kantridi, i začinio ga samo njemu znanim pikanterijama iz njegove fudbalske riznice sećanja. I prožeo bi svaki red emocijama. Takav je bio i dogovor – moj divni riječki prijatelj, gigant sportskog novinarstva, čovek koji je voleo i Partizan i Rijeku, pristao je da napiše tekst o poslednjem golu Štefa na Kantridi. Nažalost, taj tekst je ostao nenapisan – 28. januara ove godine, Mišo Cvijanović je iznenada završio svoj životni put i pridružio se svom prijatelju Stjepanu Bobeku, u “dobrim spominjanjima”.
  I zato, obeležavajući dan kada je naš Partizan pre 60 godina počeo da nosi nama najdraže, crno-bele boje, nema ništa prirodnije nego da ovo sećanje na Štefa u crno-belom dresu, posvetimo dvojici velikana – fudbalskom, Stjepanu Bobeku i novinarskom, Milošu Cvijanoviću Cviji. 
  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
2 comments
  1. Aleksandar Pavlovic

    Hvala na linku! Nažalost, shvatio sam da smo totalno nemoćni da kao navijači promenimo bilo šta, iako smo svi svesni pogubnosti stanja u klubu koje traje decenijama. Mislim da je čitav problem u društvenom okruženju i politici, jednostavno – ne možete imati zdrav klub u državi u kojoj su sve institucije bolesne. Kada jednom ozdravi država, rešiće se, valjda i to pitanje. Do tada, ostaje nam da bodrimo onih 11 na terenu, kakvi god da su.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *