Najnovije
Blog

Zvanična poseta: 75.792. A stvarna?


  Mesecima unazad naša mala ekipa priprema i štampa programe povodom Partizanovih utakmica koje „crno-beli“ igraju kao domaćini. Tiraž je skroman, kreće se od deset do trideset ili pedeset primeraka, ali je entuzijazam koji se ulaže veliki. Namera je samo jedna – ostaviti što više tragova o našem klubu, pa makar to bile i rezultatski nevažne utakmice, kao ona odigrana prošlog vikenda protiv Vojvodine.

  Upravo u tom programu, u rubrici „Na današnji dan – 21. maj“, koju je pripremio Igor Todorović Zgro, mogli ste pročitati kraći ali zanimljiv tekst o utakmici Partizana i Dinama, odigranoj 21. maja 1983. godine. Ta utakmica zaslužuje da se posebno obeleži i na ovom našem blogu.

 

 
  Bio je to direktni duel dva najveća rivala za titulu prvaka u sezoni 1982/83. Bez ikakve želje za mitomanijom, sa današnje distance posmatrano, mogli bismo čak reći i  – epski okršaj. Da će ova dva stara rivala voditi glavnu reč u borbi za prvaka, videlo se još u jesen 1982. godine u Zagrebu, kada je Partizan ostvario senzacionalnu pobedu od 4-3. 

  Dinamo je bio aktuelni šampion, a sa klupe ga je vodio Ćiro Blažević. Partizan je, posle pet godina posta i rezultatske krize, najzad bio dočekao svojih pet minuta i predvođen Milošem Milutinovićem, vodio je na tabeli skoro od početka šampionata. Došlo je i to 29. kolo, i direktni duel dva velika rivala. Partizan je imao 39 bodova pred ovaj meč, a Dinamo 37. Računica je bila jasna – pobedom bi Partizan bio na korak od osvajanja svoje devete titule prvaka, remi bi održao „status quo“ i neizvesnost do kraja, dok bi pobeda Dinama donela pravu dramu, sa nešto većim šansama Zagrepčana usled psihološke prednosti zbog pobede nad glavnim rivalom.

  Utakmica je odigrana na Stadionu Crvene zvezde. Naime, tada se još organizovao slet na Stadionu JNA, povodom Dana mladosti, iako je čovek kojem je taj slet u suštini bio posvećen – Josip Broz, već odavno bio među mrtvima. Ipak, istorija i njena tumačenja nas ne zanimaju, već samo fakti.  Dakle, kad god bi se organizacija sleta poklapala sa utakmicom Partizana u Beogradu, Partizan je morao da za tu priliku kao domaćin igra na Stadionu Crvene zvezde. Ništa novo u to doba. Šest godina ranije, 22. maja 1977, Partizan je „ugostio“ Crvenu zvezdu na njenom stadionu i slavio sa 2-1, a utakmicu je gledalo 65.088 gledalaca sa plaćenim ulaznicama! Ipak, ta utakmica nije nosila veliki takmičarski značaj – naš najveći rival je pre te utakmice praktično već bio viđen kao novi prvak.

  Ono što je bilo novo, bila je činjenica da nikada pre 1983. godine i utakmice protiv Dinama, Partizan nije igrao tako važnu utakmicu na komšijskom stadionu kao domaćin. Bilo je i neke pravde u svemu tome – takav okršaj direktnih rivala za osvajanje titule prvaka je zaslužio da bude uživo ispraćen od mnogo više gledalaca nego što je mogao da ih ugosti Partizanov stadion (55.000).

  Prema zvaničnim podacima, utakmicu Partizana i Dinama, igranu 21. maja 1983. godine, posmatrala su 75.792 gledaoca sa plaćenim ulaznicama! Koliko je zaista bilo ljudi na tribinama te noći, teško je utvrditi. Nećemo ići u krajnost kao naši najveći rivali iz Ljutice Bogdana, koji na osnovu 96.070 prodatih ulaznica za meč C.zvezda – Ferencvaroš, tvrde da je toj utakmici iz 1975. godine prisustvovalo čak 110.000 gledalaca.

  Sigurno je to da je utakmicu Partizan – Dinamo posmatralo više od tih 75.792 navijača. Dodajmo na taj broj i navijače sa sezonskim ulaznicama, zatim one uvedene bez ulaznice i preko poznanstva, pa goste kluba i zvanična lica obe ekipe…da li je utakmici prisustvovalo 80.000 ili čak i 90.000 gledalaca – ne bismo da licitiramo. Iako čak i na zvaničnoj stranici Dinama stoji podatak od 86.000 gledalaca, jasno je da se radi o „odokativnoj metodi“.

        Jug i istok krcati…

  Sama utakmica je počela šokantno po Partizan. Već u 17. minutu, Dinamo je poveo auto-golom Partizanovog beka Slobodana Rojevića, da bi u 44. minutu Zlatko Kranjčar povisio na 2-0 za „modre“.

            …stoji se i na zapadu

  Uraganski početak Partizana u drugom poluvremenu, uz neviđenu podršku navijača, donosi veliku inicijativu. Partizan smanjuje u 63. minutu golom Aleksandra Trifunovića sa penala (posle faula golmana Vlaka nad Vargom), da bi u 83. minutu Dragan Mance postigao  jedan od svojih legendarnih golova – trzaj glavom i konačnih 2-2! Trk Mancea ka jugu, klizanje na kolenima i zagrljaji saigrača…

  Bila je to, po svemu, legendarna utakmica. Po značaju, kvalitetu, broju golova i naravno, po broju gledalaca. Sva četiri gola su postignuta na polovini terena do južne tribine! Do kraja šampionata, Partizan je uspeo da sačuva prvo mesto i osvoji svoju devetu titulu prvaka, iako je kolo pre kraja Hajduk u Splitu slavio nad Partizanom i došao na bod razlike. Dinamo je na kraju završio kao treći, što ne menja činjenicu da je upravo zagrebački klub bio najveći takmac Partizanu te sezone.

  Za kraj ovog podsećanja na maj 1983. godine, nekoliko činjenica:

– utakmica Partizan – Dinamo 2-2, igrana 21.05.1983, je utakmica sa rekordnom posetom Partizana u kojoj je Partizan bio domaćin

– na ovoj istoj utakmici je zabeležena i rekordna poseta kada su mečevi između Partizana i Dinama u pitanju, računajući utakmice i u Beogradu i u Zagrebu

– ova utakmica nosi rekord u broju prodatih ulaznica kada se radi o državnim šampionatima, a da nije u pitanju beogradski „večiti derbi“, tačnije rekord u broju prodatih ulaznica u susretu nekog beogradskog kluba sa rivalom koji nije iz Beograda 

– samim tim, ni Crvena zvezda kao domaćin nikada nije imala toliku posetu protiv Dinama ili Hajduka, dok je Partizan to uspeo, na njenom stadionu. U prvih deset najvećih poseta Crvene zvezde kao domaćina, nema nijedne utakmice protiv Dinama i Hajduka

– Dinamo takođe nikada nije igrao utakmicu u domaćem šampionatu pred većim brojem gledalaca, nego tog 21. maja 1983. protiv Partizana

Tekst priredili: Igor Todorović i Aleksandar Pavlović
 
 

2 comments
  1. Peđa

    Ove utakmice se naravno sećam, posete, atmosfere, neizvesnosti. Ali one godinu dana kasnije, igrane na istom mestu, iz istog razloga, ali ovaj put Hajduk protivnik, manje. Opet naša pobeda. Radanović penal. Ali ponovo velike posete i komšijskog stadiona se ne sećam. Tek na YT i videu koji je izbacio under PFC, vidim da je bio pun stadion, istok, ispunjeni prvi redovi, do atletske staze. Što je pravi domaćin uspevao samo u evropskim kupovima. Naši navijači danas nisu svesni naše brojnosti i vernosti iz tog vremena. Čudi me i mali broj pregleda tog videa i samo jedan komentar ispod. Kao što me čudi mali broj komentara ispod tekstova na ovom odličnom blogu. Gde su ti navijači iz tog vremena sa svojim sećanjima iz tog doba. Iz tog vremena je imalo šta da se zapamti. Ja verujem da i danas u ovoj državi, Partizan ima mnogo više navijača nego što se misli i tvrdi. Nije odmer između nas i njih toliki kao što to mediji njihovi nameću. Nismo mi gosti ovde. Malo je i do mentaliteta nas, izgubila se ona fanatičnost, vernost, odanost, onda kvalitet fudbala, materijalno stanje a najviše nas nema na stadionu zbog politike i tribine. Ako može novinska reportaža i tekst i o ovoj utakmici. Hvala!

  2. cbnostalgija

    Hvala na lepim rečima i na tome što nas pratite! Više o utakmicama Partizan – Dinamo iz 1982/83 i Partizan – Hajduk iz 1983/84 (obe igrane na stadionu komšija) imate u pregledu tih sezona. Klik na podmeni ARHIVA SETONA, na vrhu, izaberite PRVENSTVO, određenu deceniju a onda i sezonu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *