Za druge se navija…

  Na današnji dan 1984. godine, sa životne scene je zauvek otišao Duško Radović. Nišlija po rođenju, a po mestu boravka i pre svega duhom – Beograđanin i Partizanovac. Novinar, pesnik, pisac za decu, aforističar, čovek koji je godinama sa najvišeg sprata „Beograđanke“ svojim aforizmima uvodio Beograđane u novi dan, uz svoje čuveno „Beograde, dobro jutro!“. O doprinosu Duška Radovića srpskoj i jugoslovenskoj žurnalistici, aforistici i književnosti, pre svega dečjoj, možete se lako informisati. Ovaj tekst je posvećen Čika Duškovoj velikoj ljubavi prema Partizanu.

  Čika Duško Radović je u sebi nosio sve ono što bi se moglo zvati duhom i karakterom navijača Partizana, a to znači – biti navijač ne samo zbog uspeha i pobede, već pre svega zbog ljubavi prema klubu. Biti trpeljiv i istrajan u toj ljubavi, činiti je još većom i jačom u trenucima neuspeha, poštovati rivala – sve nam je to Čika Duško ostavio u nasleđe kao navijačima Partizana. A šta nas sve čeka u našoj ljubavi prema „crno-belima“, i da je i ta, kao i svaka druga ljubav puna bola, sreće, uspona i padova, upozorio nas je upravo Duško Radović – nije lako, ali je uvek lepo navijati za Partizan. Ako je iko ikada definisao karakter i mentalni sklop Partizanovca, bio je to Duško Radović. Jer njegove misli i pesme o Partizanu nisu puka promocija i glorifikovanje kluba, već ljubav, samokritika, a neretko i šala na sopstveni račun, na račun nas Partizanovaca. Oda golovima i pobedama, ali i pošalica na račun sopstvene sportske nespretnosti, malodušnosti i neuspeha.

  Njegova krilatica „Za druge se navija, Partizan se voli“ – postala je filozofija Partizanovog navijača  i suština pripadanja Partizanu u samo jednoj rečenici. Da ovaj mrgud široke duše nije pao u zaborav crno-bele navijačke armije, svedoči i ovaj mural sa beogradskih ulica, ali još više to što se britke misli i duhovite opaske Duška Radovića, što o Partizanu, što o životu uopšte, i danas citiraju i što nisu izgubile ništa na svojoj aktuelnosti …