Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, kada je
Partizan bio u senci gradskog rivala (sa izuzetkom dve osvojene titule u drugoj polovini te decenije), došlo je do izvesne polarizacije navijača. Dok je C. zvezda, i te kako forsirana od medija, pretendovala da bude klub širokih narodnih masa, i čiji su čelnici agitovali i po školama ne bi li privukli nove pristalice, Partizanu su prilazili mladi ljudi koje nije naročito zanimala popularna kultura. U to doba, navijanje za Partizan bio je svojevrsni bunt protiv mase i poplave mediokriteta.
Slobodno se može reći da je na jednoj strani bila C. zvezda sa njenim pristalicama, kao klub širokih masa i „mainstream“, a na drugoj Partizan, kao klasični „underground“. Oni koji su bili svedoci tog doba znaju dobro o čemu se radi.
Zbog svega gore navedenog, nije čudo da su fanzini, kao publikacije koje se izdaju od strane fanova iz ljubavi a ne zbog profita, bili prilično prisutni među Partizanovim navijačima. Vremena su se menjala, sedamdesete i osamdesete su prošle, došle su i devedesete, ali je taj gradski „underground“ duh među mnogim Partizanovim navijačima opstao. I ostao oličen u nekoliko fanzina koji su bili pokretani od strane Partizanovih navijača.
U ovom postu predstavljamo fanzine „Daj gol“ i „Mi smo Grobari“, preko naslovnih strana svih brojeva ovih fanzina koji su ugledali svetlost dana.
„Daj gol“ je doživeo šest brojeva tokom 1995, 1996. i 1997. godine.
Fanzin „Mi smo Grobari“ doživeo je tri broja u periodu od 1998. do leta 2000. godine. Dosta istih ljudi se provlači kroz redakcije oba ova fanzina ali treba istaći da je u uređivanju praktično učestvovao širok broj navijača, što od legendi južne tribine, što od običnih, pasioniranih navijača i kolekcionara Partizanovih suvenira.
U nekom od narednih postova predstavićemo i ostale fanzine Partizanovih navijača. Presudnu pomoć u stvaranju ovog posta dali su Dejan Šunjka, Zgro i Dario, u vidu slika i materijala.
Леки
Одличан текст.Свака част само напред.
cbnostalgija
Hvala!