Sezona 1977/78 je jedna od najuspešnijih u istoriji FK Partizan. Osvojena je „samo“ titula prvaka, osma po redu, ali kako…Harao je crno-beli tim gde god se pojavio na terenima bivše Jugoslavije i te godine oborio mnoge rekorde. Pod vođstvom trenera Ante Mladinića igrao se pravi „atomski fudbal“ pa je Partizan, tim kojem nisu davane preterano velike šanse za prvo mesto, bio toliko nadmoćan da je u šest derbija protiv ostalih članova „velike četvorke“ (C.zvezde, Hajduka i Dinama) od tada mogućih 12 osvojio 11 bodova, ostvarivši 5 pobeda i samo jedan nerešen rezultat!
Jedan od tih derbija bio je odigran u 30. kolu šampionata. „Večiti derbi“ protiv gradskog rivala, ekipe Crvene zvezde, derbi koji je rešavao pitanje prvaka. Beogradski rivali su se te sezone izdvojili kao jedini kandidati za titulu i u prvoj utakmici ova dva rivala te sezone, Partizan je savladao Zvezdu 3-1 na njenom terenu.
Uoči derbija o kojem je reč u ovom tekstu, Partizan je bio prvi na tabeli sa 47 bodova a C.zvezda druga sa 45. Pobeda Partizana bi i definitivno rešila trku za titulom jer bi Partizan imao četiri boda viška na četiri kola pre kraja, nerešen rezultat bi značio nastavak trke sa nešto većim šansama Partizana dok bi pobeda Zvezde donela izjednačenje na vrhu tabele i totalnu neizvesnost.
Pljusak koji je tog 7. maja 1978. zadesio Beograd razlog je što se umesto planiranih 55.000 gledalaca na Stadionu JNA okupilo „samo“ 35.000 navijača. Ipak, dobre atmosfere nije manjkalo:
Timovi su nastupili u sledećim sastavima:
Na ovoj slici je zabeležen izlazak Partizanovih igrača na teren, Ace Trifunovića, Ivana Golca i Jusufa Hatunića, iz čuvenog tunela na jugu:
Pozdrav Petra Borote i Dušana Savića pre utakmice:
Počelo je povoljno po Partizan. Polovinom prvog poluvremena Momčilo Vukotić skače na jedan centaršut Ilije Zavišića, zahvata loptu glavom, šalje je ka zemlji od koje se ona odbija i vara golmana gostiju Stojanovića. To je 1-0 za Partizan!
Otišlo se na pauzu uz prednost Partizana od 1-0. Na slici su Vukotić i Džajić u poluvremenu:
Ipak, samo sedam minuta igre u drugom poluvremenu je bilo potrebno igračima tada aktuelnog šampiona, Crvene zvezde, da preokrenu rezultat u svoju korist. Prvo Jelikić u 46. minutu a onda i Filipović u 52. postigli su golove i u tom momentu Zvezda se izjednačila sa bodovima s Partizanom! Evo i tih golova…
Bila je utakmica visokog ritma, za nezaborav. Obilovala je brojnim duelima, kao na primer na ovoj slici gde su u skoku Hatunić (6) i Stojković (5)…
…zatim duelima Boška Đorđevića protiv Zvezdinog igrača Jovanovića…
…Nenada Stojkovića i Jovanovića…
… i Santrača i Jurišića.
Evo i Nikice Klinčarskog u prodoru ka golu večitog rivala:
…
Radost „crveno-belih“ potrajala je tek nešto više od devet minuta. Partizan je napadao ka severu, posle jednog centaršuta sa leve strane, iskusni Slobodan Santrač se poslužio lukavstvom – ispred sebe je imao igrača C.zvezde Jurišića koji je bio bliži lopti ali je Sani uzviknuo „Moja!“, a Jurišić je propustio, očigledno misleći da je to glas njegovog golmana. Iskusni „vuk“ kakav je bio Santrač takav poklon ne propušta. Izjednačenje, 2-2!
Santrač proslavlja gol uz kazačok:
Utakmica se lomi u tim minutima, jasno je da će pobednik biti onaj tim koji postigne još jedan gol. To uspeva „crno-belima“. Naime, u 76.minutu Boško Đorđević šutira iz daljine, s leve strane terena, loptu na putu ka golu zahvata Momčilo Vukotić, skreće joj putanju i ona završava u mreži, 3-2 za Partizan!
Na slici vidimo i Boška Đorđevića (11) i Slobodana Santrača (9) koji su pratili akciju do kraja.
Poslednjih 15 minuta igre nije bilo promena. Partizan je tako ostvario pobedu u derbiju koja ga je ostavila samog na vrhu tabele sa četiri boda prednosti, pobedu koja je praktično rešila šampionsku trku u sezoni 1977/78. Do kraja sezone, Partizan je povećao prednost na još jedan bod, ukupno +5 u odnosu na Crvenu zvezdu, i postavio neke od neverovatnih rekorda tadašnje lige.
Od šest derbija pobedio je u pet a u jednom igrao nerešeno, doživeo samo dva poraza u 34 utakmice (od Veleža i Slobode), primio samo 19 golova, osvojio čak 54 boda!
Iako za sada nema dostupnih video snimaka sa te utakmice, ostala je slika pobedničke ekipe Partizana, kao uspomena na ovaj veličanstveni derbi dva velika i večita rivala. Ovaj derbi je ostao nepravedno zapostavljen pa je ovaj tekst pokušaj da se sačuva od zaborava ta izuzetna utakmica, sigurno jedna od najboljih u istoriji okršaja Partizana i C. zvezde.
Pobednici derbija 1977/78:
gore – Petar Borota, Jusuf Hatunić, Nenad Stojković, Ivan Golac, Boško Đorđević, Borislav Đurović.
dole – Ilija Zavišić, Slobodan Santrač, Milovan Jović, Momčilo Vukotić, Aleksandar Trifunović, Nikica Klinčarski.Tako to radi Partizan!
Mozart Cotton
Bio sam na toj utakmici. Imao sam 15 godina. Ponosno sam mahao crno-belom zastavom na Jugu, odmah do pokojnog nam Voje pancevca, tadasnjeg mog idola i vodje. Voleo sam Partizan kao oci svoje. Volim ga i danas i dobro pamtim sve, sve sto bilo je, svud sam is'o da bi' njega bodrio. Kada umrem reci ce: Grobar bio je i Partizan jedino je voleo.
Zorica Hadzic
bio sam na toj utakmici sa mojim drugovima iz zenice brat mi je bio na odsluzenju vojnog roka u beogradu pa je i on bio na utakmici velika predstava kisni dan a partizan je bio pravi parni valjak koji je mljeo protivnike svih 90 minuta. mladinic je bio izuzetan trener i strucnjak.Partizan ima i dan danas navijace sirom nase bivse lijepe zemlje
Milan Nikolovski
I ja sam bio!
nezaboravno!!!
Kad smo isli od Terazija prema Slaviji ulica je bila krcata, a stakla su se tresla na prozorima!
Nezaboravno!
Anonymous
Ja sam iz Bosne i taj Partizan je imao puno navijaca tamo ,Velika je to ljubav bila,Nazalost vremena se mijenjaju i ta ljubav je prestala da postoji raspadom zemlje,To nije vise onaj zar,Zato ne navijam ni za jedan klub.Partizan ne moze niko da zameni i nema tih para da bi me kupili ,Navijam za Bi H i to je vise simbolicki.
sweden92
Steta sto je rat izbio i Partizan bi vjerojatno bio veci nego danas,Bila je jedna generacija koja je mogla pokupiti sve,Voleli smo mi Partizan ,dosta nas iz Bosne,nazalost to je vise ostalo samo sjecanje,na jedno vrijeme i ljude .Od 92 sam prestao biit navijac bilo koga,
Zlatko
I ja sam bio na tom derbiju ,,Velicanstveno,,a secam se Voje Pancevca koji je tada po mojoj proceni bio oko 40-ak godina star
Risto
Bio sam na toj utakmici, celo vreme je padala kisa, bio sam sav natopljen i posle utakmice sam tako natopljen putovao do Skoplja, ali pošto sam bio mlad ništa mi se nije desilo.
nerko 09
Nezaboravan derbi! Iz Bosne sam a i dan danas ne samo da navijam za Partizan, nego uz moju porodicu i djecu,crno bela boja mila, to mi je najdraze u zivotu.I tako ce biti zauvijek.Preko cetiri decenije je proslo od te 1978.godine. Tog maja bio je jedan od rijetkih TV prenosa vecitih derbija,taj je bio prvi,drugi je uslijedio te iste godine na Dan Republike 29.11.1978,To je vec bila sledeca sezona i sledeci derbi, za nas manje prijatan.Oba puta je naravno Partizan kao domacin dozvolio direktan prenos.Ali vratimo se tom odlucujucem derbiju,za titulu i po promenama rezultata i najuzbudljivijem.Kako sam ga ja dozivio?Imao sam 10 godina,poslepodne je, kisa pada,utakmica pocela a ja tumaram po mojoj praznoj ulici,ceprkam nekim stapom po barama, ne smijem da gledam utakmicu.Vaznost meca, neki strah,zebnja i pitanje-„A sta ako izgubimo“:.Bjezim i od TV-a i tranzistora.Sav posten svet ili gleda utakmicu ili je sklonjen u kuci po kisnom vremenu. Oko 25 minuta meca cujem da se komsija,nas navijac raduje sa balkona, klicuci Vukotic, Vukotic.Zakljucujem da vodimo, ali daleko je kraj utakmice,jos uvijek sa nekim strahom razmisljam.I dalje nastavljam da bauljam po kisi.Sve do pauze na poluvremenu.A onda se konacno odvazim, udjem u kucu ,otac me pita,jesi li lud, sta si radio po kisi napolju?Susim kosu , utakmica se nastavlja a ja uz boziju pomoc,sjedam na kanabe pored oca.Taman sto sam sjeo, jelikic izjednacuje a meni svasta pada na pamet u tom momentu.Nisam se ni sabrao od tog soka, onako osamucen sjedim prikovan,buljim u ekran, kad 6 minuta kasnije filipovic dovodi zvizdu u vodstvo.Izlecem iz dnevne sobe kao metak ,bjezim na sprat,zakljucavam se u sobu i nabijam cebe na glavu vicuci sam sebi:baksuzu jedan! Posle 5 minuta dolazim k sebi, silazim na hodnik i osluskujem nekoliko minuta.Onda cujem 2-2,pomislim dobro je i u deset narednih minuta sam malo na stepenicama, malo u svojoj sobi na spratu sve dok otac nije zaurlao od radosti.Izgleda da smo dali jos jedan.Ostaje jos 14 minuta, valjda nisam toliko malerozan, provirujem u sobu gdje je TV i pitam caleta jel 3-2?Ponovo sjedam pored starog ali jest djavola. Gani pritiskaju, ja se vrpoljim od muke i lomim prste.Ocu je prekipjelo i zagalami na mene: „Ajd mars gore u svoju sobu baksuze“?A onda je to trajalo kao vjecnost,mislio sam da se utakmica nikada nece zavrsiti.Kad sam zacuo KRAJ i nasa pobjeda, emocije su bile pomijesane:Nasa sva 3 gola nisam vidjeo, ali vazno je da smo ih dobili! Tek sutradan sam bio svjestan te velike pobjede nad vecitim rivalom i da smo nadomak osme titule – moje druge koju pamtim.
Aco
Secam se ko da je juce bilo…Imao sam 11 godina,prvi derbi u novom stanu…Makedonci su vecinom navijali za Partizan,rekao bih cak i velikom vecinom,tada,ne uzimajuci tu u obzir Vardar,koji je ipak bio neprikosnovljen kada su u pitanju navijaci,ali iz klubova „velike cetvorke“ ubedljivo je Partizan dominirao u celoj Makedoniji,tu nema zbora.Kada je zavrseno prvenstvo,odmah,posle 10tak minuta,krenula je velika grupa navijaca Partizana ka centru grada,i svaki minut je ta povorka rasla i rasla,da bi na kraju zavrsila kod „NAME“-narodnog magazina u samom centru grada.Pa,ne preterujem ako kazem da je bilo preko 1000Grobara,sigurno je ta brojka porasla u medjuvremenu,ali sam ja morao kuci,ionako nisam „najavio’odlazak.Nezaboravna vremena.To isto je ucinjeno i dve godne ranije,golom Bjekovica u poslesnjim sekundama meca,isto ,tako da je postala tradicija neka.Steta sto nije ostao Bice,bilo bi vise titula i radosti.I dan danas su Makedonci ostali vern Partizanu,ali ne u tako velikom broju,i da budem iskren,komsije su nam se priblizili po broju navijaca otkad su postali Evropski prvaci,ali jos uvek nas je vise,ne brinite,sto bi rekli mi Makedonci“Krv voda ne bidue“sa oca na sina,itd.POdrav Grobari,doci ce nam opet lepa vremena,samo nek prodje ovaj aparthejd,a i navikli smo mi kroz istoriju i 10tak godina da budemo ,na dva put, bez titule,a da ljubav nikako ne prestane,cak postane jaca.